Opterećenje u toku trenažnog procesa i realna mogućnost organizma često su u velikom neskladu, a kao posledica nastaje premor, zamor i veliki stres za telo, pri čemu je u velikom broju slučajeva epilog povreda.
Jedan od novih trendova u trenažnom procesu je funkcionalni trening prehabilitacije.
Funkcionalni trening prehabilitacije zahteva malo drugačija i šira znanja od onih koja se sreću svakodnevno. Potrebna su kvalifikovana znanja iz fizioterapije i iz trenažne tehnologije, odnosno kondicioniranja.
Funkcionalni trening prehabilitacije je značajan faktor smanjenja incidence povređivanja. Pozitivno utiče na neuromuskularni mehanizam odgovoran za uzajamnu kontrakciju agonista i antagonista, čime se povećava stabilnost zgloba i smanjuje mogućnost povređivanja.
Međutim, povreda se ne može uvek izbeći, ali prehabilitacioni trening povećava brzinu reakcije i daje brzu stabilizaciju zgloba usled naglog istezanja, pa ako dolazi do povrede, bila bi nižeg stepena. Trening se izvodi na nestabilnoj podlozi, oko tačke oslonca trepere svi mišići i mehanoreceptori nekoliko stotina hiljada puta, šalju informaciju u mozak i tako se treniraju. Ta nestabilna podloga izaziva veliki broj kontrakcija mišića što dovodi do značajne aktivacije proprioceptora.
Vežbe se izvode do 10 minuta u kontinuitetu, jer neuromišićna sposobnost opada. Pojedinačne vežbe treba da traju od 30 sekundi do 2 minuta. Preporučuje se 2x nedeljno i mogu da ga rade svi.
